Pročitala sam Srce tame, Josepha Conrada, odličan mi je taj roman.
Odličan. Dabogda.
Čitajući ga , dopustila sam da me češkaju grane one prašume kroz koji je jezdio svojom karampanom od parobroda, opisi su mi njegovi otklonili upletenost u vlastite grane vlastite prašume i laknulo mi je malo što i njega tišti para, pomislila sam :"Vidi, ovakve opise u svojoj onoj duboko,j nepomičnoj, impulsnoj, bazičnoj energiji ima Gogolj", majke mi mile to sam osjetila. Da bih na kraju kao potvrdu vlastitoj čitalačkoj suptilnosti i pronicljivosti pročitala da je gospodin koji se krije pod pseudonimom Joseph Conrad, rođeni Ukrajinac, kao i Gogolj, na kraju krajeva, a i moja rođakinja je iz Lavova u Ukrajini, rodom, gdje je je otac bio pastor, elem da vam bude jasno da je ovaj život smješna jedna kaša, reći ću još i to da mi prijateljica čeka vizu za Ukrajinu, putuje u Lavov na sajam knjiga.
Nebitno, naravno da te stvari nemaju smisla, jer zaista nemaju, što s tim sudaranjima s boka? "Neizbježno su se zbližili, poput dva broda koja su se zatekla na bonaci, te napokon smirila stružući bokovima" Conrad
Ništa. Produži vojniče !Ii tako eto jutros ja malo šuknem podove i moj um štepa svoju staru mantru koju ga je naučila nana a glasi "šuti i radi" i bogami mislim se, ovo je najpametnije što sam mogla čuti.
Šuti i radi, bogtemazo. Baci se u more popodne, počisti podove, nahrani dijete, pročitaj i novu knjigu ako treba, napiši što si mislila napisati, ono najbitnije trebam zadržati za sebe, jebemti to me uvijek mučilo, zašto se u ovom svijetu najveće istine trebaju držati za sebe.
Veli meni neki dan prijatelj :"Imaš voće, ali neki stalno kuhaju marmeladu"
Marmelada, marmelada.... dobra je meni marmelada. Ja znam da se ona vrlo često čuva u mračnom podrumu dok se ne zacementira, a onaj celofan ispuca do gadljivosti pa ju takvu ne mo´š više nikome ni poklonit nego je s ravnodušnošću i olakšanješanjem bacaš. Nemam pojma , ja svoju marmeladu pojedem sama, kuham je često i volim je kuhat i uvijek pitam djecu:"Hoćete marmelade u palačinke" oni me niti ne pogledaju nego kažu:"Isuse, mama, znaš da ćemo nutelu" Ja svejedno uvijek nudim svoju marmeladu. Smiješno mi je to. Neki jedu voće, a ja eto kuham marmeladu, pa i sad miješam da ne zagori. Reći meni da ne kuham marmeladu ili ne črčkam besmislice ujutro jednako je "kao narediti drvetu da se ne njiše na vjetru" Conrad again
Al da ne bude zabune, čim završim ovu... štogod da je to... bilješku recimo, idem očistit podrum. Sve ću bacit okrutnošću vojskovođe, poćulat nogama bez milosti.
Odličaj je Conrad... sretno vam bablje ljeto
evo još jedan citat uz ovu preporuku za čitanje
"Šaljiva je stvar taj život - taj tajanstveni ustroj nemilosrdne logike s nekim jalovim ciljem. Najviše što se od njega možete nadati je neko saznanje o samima sebi - koje prekasno dođe - kao žetva neugasivih žaljenja. Hrvao sam se sa smrću. To je najmanje uzbudljivo nadmetanje koje možete zamisliti. Odvija se u neopipljivom sivilu, bez ičeg pod nogama, bez ičeg oko vas, bez gledatelja, bez žamora, bez slave, bez velike žudnje za pobjedom, bez velikog straha od poraza, u boležljivoj atmosferi mlake nevjerice, bez naročite vjere u vlastitu pravičnotst i još manje u onu vašeg suparnika. Ako je takvo obličje konačne mudrosti, onda je život veća zagonetka nego što to neki od nas smatraju......"
Nema komentara:
Objavi komentar